Stvarno dobar prikaz budžeta. Hvala Raši Karapandži
25 Nov 2013
Zaposlenost u javnom sektoru u Srbiji
Napokon je završeno prebrojavanje zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji, iako izgleda Centralni registar zaposlenih nije napravljen. Krajnji podaci su da sa zapolsenima u javnim preduzećima ima ukupno 740 000 zaposlenih u javnom sektoru. Svi ovi zaposleni žive od poreza i državne pomoći (da, neki od njih pružaju usluge koje su potrebne tržištu: npr zdravtsvo, obrazovanje itd ali to rade u odsusvtu konkurencije i to čine na jako loš način pa su im rezultati loši a državne subvencije ih drže u životu jer se ne mogu nadmetati sa privatnim sektorom, pitanje je koliko bi takvih firmi i radnih mesta ostalo kada bi se tržište otvorilo za konkurenciju). Elem, hajde da sada tu brojku sa kojom je ministar finansija danas u najrepriziranijoj i nadlgedanijoj seriji u Srbiji (Dnevnik 2 RTS-a) stavimo u perspektivu.
Srbija ima 7 120 000 stanovnika (Popis 2011). Prema tome, ukupno 10,4% celokupnog stanovništva je zaposleno kod države.
Srbija ima ekonomski aktivno stanovništvo (ukupan broj zaposlenih i nezaposlenih, podaci NBS) od 2 479 000 ljudi. Prema tome, ukupno 29,8% radne snage radi za državu.
Srbija ima 1 720 000 zaposlenih (podaci NBS). Prema tome, ukupno 43% zaposlenih ima državu za poslodavca.
Suludo, zar ne?
22 Nov 2013
17 Nov 2013
Marčelo pegla
Inače volim Marčelove stvari, jer je u njegovom umetničkom izrazu uvek akcenat na tekstu, više nego na repu ili matrici. Ovog puta Marčelo je prevazišao sam sebe. Tekst pesme Pegla je ogoljena, plastična kritika besmisla nacionalizma, šovinizma i nasilja koje je nažalost postalo dominantna ideologija mnogih mladih u Srbiji. Treba bosti oči i za Kosovo, crkvu i za naciju, svim šovinistima i kvazi religioznim budalama koje ugrožavaju bezbednost građana. Marčelo Svaka čast!
Volim angažovane tekstove u rep muzici. Ne volim pesme gde se direktno neko proziva ili ismeva, ali su mi zato suptilni bogati tekstovi, puni opisa, proze i simbola fantastični. Retko koji žanr muzika, ili čak pisana reč, može tako snažno da prense nabijene emocije i kritiku kao dobra rep pesma sa angažovanim lucidnim tekstom. Ovde ću da podelim sa vama, svakako najtužniju angažovanu pesmu koju sam ikada čuo. Svaki put, mi stane knedla u grlu.
12 Nov 2013
Poslednji članak za Kontrolor - naravno o raku srpskih javnih finansija
Pokrenite reformu penzionog sistema!
- Srpski PAYG penzioni sistem nije osiguranje
- Demografija je najvažniji tehnički argument protiv ovakvog stanja
- Svaki treći dinar koji zaradimo i 28% budžeta odlazi na penzije
- Nužne i kratkoročne i dugoročne reforme
- Preduslov – Politički onesposobiti one koji zbog političke sebičnosti koče reforme (PUPS)!
- Što pre se podigne granica za odlazak u penziju, revidira status sadašnjih penzionera i uvede sistem stubova, reforme će manje boleti
- Svaki treći dinar koji zaradimo i 28% budžeta odlazi na penzije
- Nužne i kratkoročne i dugoročne reforme
- Preduslov – Politički onesposobiti one koji zbog političke sebičnosti koče reforme (PUPS)!
- Što pre se podigne granica za odlazak u penziju, revidira status sadašnjih penzionera i uvede sistem stubova, reforme će manje boleti
Trenutno stanje
Penziono osiguranje je samo osiguranje samo uslovno rečeno, pošto osiguranje podrazumeva postojanje rizika od nastanka neželjenog događaja, a od starenja se ne može osigurati jer je to izvestan događaj te penziono osiguranje treba shvatiti kao sistem štednje za potrošnju u starosti. U Srbiji postoji Pay As You Go sistem penizionog osiguranja koji funkcioniše po principu protočnog bojlera, transferišući novčana sredstva od radnika ka penzionerima, preko sistema doprinosa za penziono osiguranje. Prema tome, unutar ovog sistema ne postoji nikakva štednja iz koje se isplaćuju penzije, i ukupna suma penzija je direktno vezana za sumu doprinosa, zbog čega je bitan i odnos između broja radnika i penzionera – ukoliko je taj odnos niži nego što je potrebno, mora doći do smanjivanja penzija, povećanja doprinosa ili popunjavanja nastale rupe u PIO budžetu kroz sistem opštih poreza. U Srbiji su se desila sva tri scenarija zbog specifično lošeg stanja, jer je broj penzionera i zaposlenih koji plaćaju doprinose izjednačen, dok bi taj odnos trebalo da iznosi oko 2,2 zaposlena po penzioneru da bi penzije mogle da se isplaćuju samo iz doprinosa. To bi značilo da u Srbiji treba da bude preko 3,7 miliona zaposlenih koji plaćaju doprinose a trenutno ih je samo 1,7 miliona (uz 0,8 miliona nezaposlenih ukupna cifra radne snage iznosi 2,5 miliona te ni teoretski nije moguće doći do poželjnog odnosa samo povećanjem zaposlenosti). Ukupni troškovi za penzije u Srbiji se procenjuju na 13,5% BDP-a ili oko 4,3 milijarde evra, od čega jedna polovina novca dolazi iz naplate doprinosa, a druga polovina direktno iz budžeta. Zbog toga penzije čine pojedinačno najveću stavku u državnom budžetu Republike Srbije jer je ukupno 28% ukupnog državnog budžeta namenjeno isplati penzija.
Ovakav sistem penzionog osiguranja u Srbiji je neodrživ već puno godina i potrebno ga je reformisati. Koliko je to teško uraditi, pokazuje i da je Zakon o PIO promenjen samo jedan put od 1965, i pored velikih promena koje su u međuvremenu nastale, naročito u demografksim pokazateljima bitnim za njegovo funkcionisanje – smanjenju nataliteta i produženju životnog veka. Te reforme su postepeno povećavanje broja godina potrebnih za odlazak u penziju do 2020, kada će iznositi 65 godina za muškarce i 60 za žene, u odnosu na početnih 55 i 50.
Penziono osiguranje je samo osiguranje samo uslovno rečeno, pošto osiguranje podrazumeva postojanje rizika od nastanka neželjenog događaja, a od starenja se ne može osigurati jer je to izvestan događaj te penziono osiguranje treba shvatiti kao sistem štednje za potrošnju u starosti. U Srbiji postoji Pay As You Go sistem penizionog osiguranja koji funkcioniše po principu protočnog bojlera, transferišući novčana sredstva od radnika ka penzionerima, preko sistema doprinosa za penziono osiguranje. Prema tome, unutar ovog sistema ne postoji nikakva štednja iz koje se isplaćuju penzije, i ukupna suma penzija je direktno vezana za sumu doprinosa, zbog čega je bitan i odnos između broja radnika i penzionera – ukoliko je taj odnos niži nego što je potrebno, mora doći do smanjivanja penzija, povećanja doprinosa ili popunjavanja nastale rupe u PIO budžetu kroz sistem opštih poreza. U Srbiji su se desila sva tri scenarija zbog specifično lošeg stanja, jer je broj penzionera i zaposlenih koji plaćaju doprinose izjednačen, dok bi taj odnos trebalo da iznosi oko 2,2 zaposlena po penzioneru da bi penzije mogle da se isplaćuju samo iz doprinosa. To bi značilo da u Srbiji treba da bude preko 3,7 miliona zaposlenih koji plaćaju doprinose a trenutno ih je samo 1,7 miliona (uz 0,8 miliona nezaposlenih ukupna cifra radne snage iznosi 2,5 miliona te ni teoretski nije moguće doći do poželjnog odnosa samo povećanjem zaposlenosti). Ukupni troškovi za penzije u Srbiji se procenjuju na 13,5% BDP-a ili oko 4,3 milijarde evra, od čega jedna polovina novca dolazi iz naplate doprinosa, a druga polovina direktno iz budžeta. Zbog toga penzije čine pojedinačno najveću stavku u državnom budžetu Republike Srbije jer je ukupno 28% ukupnog državnog budžeta namenjeno isplati penzija.
Ovakav sistem penzionog osiguranja u Srbiji je neodrživ već puno godina i potrebno ga je reformisati. Koliko je to teško uraditi, pokazuje i da je Zakon o PIO promenjen samo jedan put od 1965, i pored velikih promena koje su u međuvremenu nastale, naročito u demografksim pokazateljima bitnim za njegovo funkcionisanje – smanjenju nataliteta i produženju životnog veka. Te reforme su postepeno povećavanje broja godina potrebnih za odlazak u penziju do 2020, kada će iznositi 65 godina za muškarce i 60 za žene, u odnosu na početnih 55 i 50.
Reforme – kratkoročne i dugoročne
Isplate za penzije su glavni balast opterećenja za srpske javne finansije. Međutim, bilo kakvo zamrzavanje ili smanjivanje prinadležnosti penzionera čak i u akutnoj krizi javnih finansija koja vodi bankrotu ne dolazi u obzir od strane političkih aktera – penzije nisu zamrznute u ovoj godini nego je njihov rast samo ograničen, a 'solidarni porez' od 10% koji je predviđao Fiskalni savet na iznos penzija viši od 25.000 dinara nije uveden, iako su njegovi efekti procenjeni kao trećina ukupnih ušteda koji će nastati uvođenjem ove mere na plate u javnom sektoru. Ove kratkoročne mere bi trebalo da budu propraćene i proverom postojećih prava, i njihovim oduzimanjem onima koji su ih stekli na nelegalan način, pre svega vezano za invalidske penzije. Međutim, neophodne su i dugoročne mere pre svega u agresivnijem povećanju broja godina života potrebnih za odlazak u penziju i stvaranja sistema podsticaja za što kasnije penzionisanje u vidu aktuarskih penala za ranije penzionisanje i nagrada za kasnije, ali i u izjednačavanju broja godina za dolazak u penziju između muškaraca i žena.
Isplate za penzije su glavni balast opterećenja za srpske javne finansije. Međutim, bilo kakvo zamrzavanje ili smanjivanje prinadležnosti penzionera čak i u akutnoj krizi javnih finansija koja vodi bankrotu ne dolazi u obzir od strane političkih aktera – penzije nisu zamrznute u ovoj godini nego je njihov rast samo ograničen, a 'solidarni porez' od 10% koji je predviđao Fiskalni savet na iznos penzija viši od 25.000 dinara nije uveden, iako su njegovi efekti procenjeni kao trećina ukupnih ušteda koji će nastati uvođenjem ove mere na plate u javnom sektoru. Ove kratkoročne mere bi trebalo da budu propraćene i proverom postojećih prava, i njihovim oduzimanjem onima koji su ih stekli na nelegalan način, pre svega vezano za invalidske penzije. Međutim, neophodne su i dugoročne mere pre svega u agresivnijem povećanju broja godina života potrebnih za odlazak u penziju i stvaranja sistema podsticaja za što kasnije penzionisanje u vidu aktuarskih penala za ranije penzionisanje i nagrada za kasnije, ali i u izjednačavanju broja godina za dolazak u penziju između muškaraca i žena.
Drugi stub penzionog osiguranja
Penzioni sistem u uređenim ekonomijama trebalo bi da počiva na tri stuba – obavezno državno, obavezno privatno i dobrovoljno privatno osiguranje. U Srbiji su uspostavljeni prvi i treći stub, dok se uvođenje drugog stuba ne nalazi u planovima penzione reforme u Srbiji. Ipak, drugi stub bi trebalo da ima veliki značaj u konsolidovanju ne samo penzionog sistema kao takvog, već I čitave ekonomije.
Prvo, šta drugi stub penzionog sistema znači – umesto da budete obavezni da uplaćujete sredstva samo u javni penzioni fond, država vas obavezuje da kao zaposleni morate uplaćivati penziono osiguranje i u privatni penzioni fond. Naizgled, radi se samo o zameni državnog privatnim, ali nije tako.
U državnom prvom stubu sistema radi se uglavnom o, kako je prethodno opisano, PAYG sistemu, odnosno sistemu klasične preraspodele dohotka od radnika ka penzionerima. Drugi stub penzionog sistema jeste sistem štednje, odnosno akumulacije kapitala, gde se odvajanja radnika za život kada se povuče iz aktivnog radnog odnosa aktivno ulažu I šire kroz sistem, te produktivno koriste u cilju povećanja društvenog blagostanja. Dakle, vaše ulaganje u penzioni sistem danas, sutra znači nekome kapitalnu injekciju za unapređenje posla, pokretanje zapošljavanja I povećanja dohotka, i u konačnici. Vama dohodak kada se povučete iz radnog odnosa. Bezbednost ulaganja penzionih fondova obično je regulisana zakonom kojim se nalaže da oni mogu ulagati samo u hartije od vrednosti koje nose najviše sigurnosne ocene, čime se praktično minimizira mogućnost da jednog dana, zbog suludog ulaganja penzionog fonda ostanete bez svoje penzije.
Penzioni sistem u uređenim ekonomijama trebalo bi da počiva na tri stuba – obavezno državno, obavezno privatno i dobrovoljno privatno osiguranje. U Srbiji su uspostavljeni prvi i treći stub, dok se uvođenje drugog stuba ne nalazi u planovima penzione reforme u Srbiji. Ipak, drugi stub bi trebalo da ima veliki značaj u konsolidovanju ne samo penzionog sistema kao takvog, već I čitave ekonomije.
Prvo, šta drugi stub penzionog sistema znači – umesto da budete obavezni da uplaćujete sredstva samo u javni penzioni fond, država vas obavezuje da kao zaposleni morate uplaćivati penziono osiguranje i u privatni penzioni fond. Naizgled, radi se samo o zameni državnog privatnim, ali nije tako.
U državnom prvom stubu sistema radi se uglavnom o, kako je prethodno opisano, PAYG sistemu, odnosno sistemu klasične preraspodele dohotka od radnika ka penzionerima. Drugi stub penzionog sistema jeste sistem štednje, odnosno akumulacije kapitala, gde se odvajanja radnika za život kada se povuče iz aktivnog radnog odnosa aktivno ulažu I šire kroz sistem, te produktivno koriste u cilju povećanja društvenog blagostanja. Dakle, vaše ulaganje u penzioni sistem danas, sutra znači nekome kapitalnu injekciju za unapređenje posla, pokretanje zapošljavanja I povećanja dohotka, i u konačnici. Vama dohodak kada se povučete iz radnog odnosa. Bezbednost ulaganja penzionih fondova obično je regulisana zakonom kojim se nalaže da oni mogu ulagati samo u hartije od vrednosti koje nose najviše sigurnosne ocene, čime se praktično minimizira mogućnost da jednog dana, zbog suludog ulaganja penzionog fonda ostanete bez svoje penzije.
Problemi
Ključni problem sa drugim stubom penzionog sistema jeste u tome što političarima izbija iz ruku moćnu glasačku masu, koje se, sasvim sigurno, Jovan Krkobabić I PUPS neće odreći. Dakle, da bismo uspostavili zdrav i stabilan penzioni sistem, potrebno je uvesti sva tri njegova stuba, gde bi se drugom stubu dao najveći značaj. Na putu uspostavljanja takvog sistema koji je u interesu građana stoji politička nespremnost partija, pre svega oličena u Partiji ujedinjenih penzionera Srbije, da se odreknu moćne glasačke baze koju mogu svojim popularnim, ali skupim, neodrživim I neodgovornim odlukama da kupuju. A jedini način da se usprotivimo tome je – širite znanje!
Ključni problem sa drugim stubom penzionog sistema jeste u tome što političarima izbija iz ruku moćnu glasačku masu, koje se, sasvim sigurno, Jovan Krkobabić I PUPS neće odreći. Dakle, da bismo uspostavili zdrav i stabilan penzioni sistem, potrebno je uvesti sva tri njegova stuba, gde bi se drugom stubu dao najveći značaj. Na putu uspostavljanja takvog sistema koji je u interesu građana stoji politička nespremnost partija, pre svega oličena u Partiji ujedinjenih penzionera Srbije, da se odreknu moćne glasačke baze koju mogu svojim popularnim, ali skupim, neodrživim I neodgovornim odlukama da kupuju. A jedini način da se usprotivimo tome je – širite znanje!
Subscribe to:
Posts (Atom)